Od poverenja u dokument do poverenja u sistem

Stabilnost finansijskog sistema ne zavisi samo od kapitala, već od poverenja u informacije na kojima se donose poslovne odluke. Novi Zakon o faktoringu donosi upravo to, veću pravnu sigurnost, ali kroz konkretne mehanizme koji menjaju način na koji se faktoring koristi u praksi.

Jedna od najvažnijih novina je uvođenje Centralne evidencije faktoringa (CEF), povezane sa sistemom e-faktura.

Na prvi pogled, reč je o tehničkom unapređenju. U praksi, međutim, ovo menja osnovnu logiku poverenja u transakcijama. Manji je prostor za višestruko ustupanje potraživanja, a pouzdanost podataka značajno raste.

Drugim rečima, faktor više ne veruje dokumentu, već proverava sistem.

Kako to izgleda u praksi?

Kompanija ustupa fakturu kako bi obezbedila likvidnost. U prethodnom okviru postojao je rizik da ista faktura već bude ustupljena drugom finansijeru, često bez mogućnosti pravovremene provere. Sa CEF sistemom, ta informacija postaje dostupna unapred. Odluka se donosi na osnovu verifikovanih podataka, a ne pretpostavki.

Rizik se ne rešava retroaktivno, već je fokus na prevenciji.

Više kontrole, manje neizvesnosti

Novi zakon uvodi i dodatne operativne korake kroz evidencije, kontrole i IT integracije.

Iako to znači više procedura, suštinski donosi veću predvidivost. Više podataka u sistemu znači manje neizvesnosti u proceni rizika, a to direktno utiče na kvalitet finansijskih odluka.

Rizik ne nestaje, već menja oblik

Jedan od najvećih operativnih rizika u faktoringu, višestruko ustupanje potraživanja, sada se sistemski smanjuje. Ipak, regulativa ne eliminiše potrebu za procenom.

Faktoring ostaje proces koji zahteva razumevanje klijenta, strukture potraživanja i dinamike naplate.

Sistem obezbeđuje tačne informacije, ali odluka i dalje zavisi od ekspertize i iskustva.

Digitalizacija kao oslonac, a ne zamena

Novi pravni okvir postavlja temelje za digitalizaciju faktoringa kroz elektronske ugovore, digitalno obaveštavanje i integraciju sa e-fakturama. 

To otvara prostor za brže i efikasnije procese, posebno kod malih i srednjih preduzeća, ali  suština ostaje ista: faktoring nije samo proces, već odnos zasnovan na razumevanju poslovanja klijenta.

Da li postoji prostor za rast?

U poređenju sa razvijenim tržištima, gde faktoring dostiže i do 10–15% BDP-a, Srbija i dalje ima značajan prostor za rast.

Budući razvoj zavisi od tri ključna faktora: pouzdanosti sistema i dostupnosti tačnih podataka, jasno definisanih i dosledno primenjenih pravila, kao i nivoa razumevanja faktoringa među kompanijama. Upravo ovo poslednje često ostaje presudno.

Faktoring se i dalje neretko posmatra kao alternativni izvor finansiranja, umesto kao alat za upravljanje likvidnošću i rizikom.

Bez tog pomaka u razumevanju, ni najkvalitetniji regulatorni okvir neće imati puni efekat.

Edukacija kao deo rešenja

Zato razvoj tržišta ne podrazumeva samo unapređenje regulative, već i kontinuiranu edukaciju i povezivanje pravne i finansijske perspektive u praksi.

Upravo na tom preseku regulatorni okvir dobija svoju realnu vrednost, kroz odluke koje kompanije svakodnevno donose.

U tom kontekstu, saradnja sa Jelisavetom Janić, advokatom za bankarstvo i finansije, predstavlja važan deo našeg pristupa, jer omogućava pravilno tumačenje i implementaciju regulatornih zahteva.

Integrisan pristup Focus Factor Plus

Kombinacijom finansijskog iskustva i pravne ekspertize, našim klijentima je na raspolaganju savetodavna podrška prilagođena konkretnim poslovnim situacijama.

Na taj način, faktoring se ne koristi samo kao izvor likvidnosti, već kao alat za donošenje sigurnijih i informisanijih finansijskih odluka.

Ukoliko imate pitanja u vezi sa regulatornim okvirom faktoringa, primenom novih propisa ili finansijskim rešenjima koja nudimo, naš tim vam stoji na raspolaganju — slobodno nas kontaktirajte i rado ćemo odgovoriti na sva pitanja.